Femina kćerka i Mionin sin

U ukrštenicama i križaljkama se neretko pojavljuje neprecizan opis "muško/žensko ime", obično konkretizovan pridevima "naše", "narodno/pučko", "strano", "starinsko" itd. Ta pojava je, razume se, nekada bila mnogo češća jer je broj poznatih domaćih ličnosti po glavi stanovnika bio mnogo manji nego danas, a i belosvetske muzičke, filmske, sportske i slične zvezde nisu tako lako i brzo postajale slavne na našem tlu. Pa ipak, još uvek postoje enigmatski neodoljiva imena kojima je teško naći poznate nosioce.

Sasvim konkretni opisi za pojedine frekventne nizove slova kriju se u delima slavnih književnika, kao i u poznatim filmovima i televizijskim serijama, ali se nažalost nije ustalila navika da se koriste kao opisne reference. Istina, neki Nušićevi junaci se relativno često pojavljuju u ukrštenim rečima (Agaton, Sarka, Vića), Andrićevi takođe (Ćorkan, Anika, Latas), ima i junaka iz svetske literature (poput Gogoljevog Akakija, Dodeovog Tartarena, Beketovog Estragona itd.), ali postoji na stotine opisa tog tipa koji se gotovo nikad ne upotrebljavaju.

U svojim ukrštenicama takve opise koristim kad god je moguće i kad god ima smisla, s obzirom na ciljnu grupu. Recimo, ne mogu da trpam u križaljke opis "Koštanin mladoženja" jer Hrvati imaju adekvatniji opis za četvoroslov ASAN (nadimak Aljoše Asanovića), ali kad se obraćam onima koji su sa ekavskog govornog područja, verujem da je za pojam ALIL mnogo interesantniji opis "Koštanin svekar" nego "organski radikal, sastojak belog luka". U mojim ukrštenicama su se, tako, pojavljivale i Koštanina majka (Salče), i romski pandur iz "Koštane" (Kurta), pa i pravo Koštanino ime (Malika), ali i mnogi drugi junaci Bore Stankovića (Koca, Menko, Nuška, Naza). 

Uvek sam se čudio kad neko petoslov EVICA opiše kao "Eva od milja" ili tome slično (dok je Krsmanović, koji gotovo za svako ime nađe kakvu-takvu ličnost, promovisao izvesnu dizajnerku rukavica Evicu Milovanov-Penezić). No, trebalo bi da svi oni koji su završili osnovnu školu znaju da je Evica Sterijina junakinja, Femina kći u komediji "Pokondirena tikva", i s obzirom na to da se ne radi o nekom levom komadu, niti o levom piscu, ispunjeni su svi uslovi za enigmatsku eksploataciju pojma. Sterija, inače, ima vrlo lepu galeriju likova sa arhaičnim imenima za koje je praktično nemoguće pronaći alternativne opise: glavna junakinja "Simpatije i antipatije" je AGNICA, "Zla žena" je SULTANA, a njena dublerka i žrtva u tom delu je PELA; junak "Sudbine jednog razuma" je ISAJLO, NANČIKA je Žutilova supruga u "Rodoljupcima", NESTORICA i ZARICA su vojvode iz drame "Vladislav", VOJISAVA (bez L; inače, u istorijskim izvorima: Vojislava) je Skenderbegova mati u "Skenderbegu" itd. (Uzgred, Sterija je enigmatama poklonio i jedan ekstremno upotrebljiv petoslov, ali izgleda da nismo umeli da primimo dar: Muratova kći, junakinja drame "Skenderbeg", zove se ATIMA).

I likovi Stevana Sremca su se više puta pojavljivali u mojim ukrštenicama. Pored Ćire i Spire, najčešće sam rabio četvoroslov ŠACA (zet popa Spire), petoslov PERSA najradije opisujem kao Ćirina popadija (ili ĆIRINICA) iz romana "Pop Ćira i pop Spira", a Spirinica SIDA je nezamenljiva kada želimo da izbegnemo neprijatno značenje tog četvoroslova, a da upotrebimo informativno vredan opis. Naravno, i u drugim Sremčevim delima postoje likovi kršteni baš po našoj meri: MANULAĆ, DOKA, TASKA, JEVDA, POTE, GMITRAĆ ("Zona Zamfirova"), IVKO, MIKAL (Kalča), SIKA, MARIOLA ("Ivkova slava"), NACKO (pripovetka "Nackova ženidba") itd. 

Ovde bih spomenuo i Milovana Glišića, koji nam je dao jednu veliku enigmatsku zvezdu: to je MIONA iz pripovetke "Prva brazda" (u novije vreme, povampirila su se pojedina imena iz davne prošlosti, pa smo dobili i alternaciju za ovaj petoslov; jedna mlada i vrlo angažovana beogradska glumica zove se Miona Marković). Glišićeva dela su, inače, prava riznica zaboravljenih imena (većinski muških), pa tako i u "Prvoj brazdi" imamo još nekoliko zgodnih nizova slova: SIBIN (pokojni Mionin muž), JELENKO (Mionin dever) i SENADIN (najmlađi Mionin sin). TRPKO, starinsko ime koje se u ukrštenicama gotovo uvek opisuje bezlično jeste pohlepni trgovac - ćir -  iz humoreske "Šilo za ognjilo", a drugi lik iz tog dela, seljak koji nadmudruje ćir-Trpka, zove se TIOSAV. I u pripoveci "Posle devedeset godina", po kojoj je Đorđe Kadijević snimio čuvenu "Leptiricu", sreće se grupa živopisnih likova iz Zarožja: SREDOJE, PURKO, RAŠKO (zvani ĆEBO) i ĐILAS. 

Ovako bismo mogli unedogled: nema značajnog književnika u čijem opusu ne postoji bar nekoliko likova čija se imena nude, tačnije: nameću, enigmatama. Razume se, trebalo ih je otkriti i pustiti u promet, a to se, kao što rekoh, nije činilo srazmerno raspoloživim resursima. Enigmati su odvajkada više bili skloni prepisivanju nego samostalnom pronalaženju, te tako npr. svi znamo za romsko ime AŽA (jer se, prosto, taj bezlični opis odavno zapatio u enigmatici), ali malo ko zna da je Ažu izmislio Vidoe Podgorec. Aža je, dakle, ciganka iz trilogije "Belo ciganče" (u makedonskoj televizijskoj seriji iz 1984. ona je glavni ženski lik, i tumači je Snežana Stameska). Takođe, malo ko zna da je ORE jedan od glavnih ženskih likova u "Sutonu" Ive Vojnovića tj. u "Dubrovačkoj trilogiji" (kći glavne junakinje Mare Nikšine Beneše).