Enigmatika iz voza

Rešad Besničanin, Mladen Marković & Dragiša Cetić

Dragiša Cetić, uvaženi enigmata iz Gacka, imao je čast da od Subotice do Novog Sada putuje sa našim najboljim autorima ukrštenih reči (op. cit. Milaćin, a sa tom laskavom procenom bi se, pored Rešada i mene, najverovatnije složio i Sreten Perić). Naravno, priliku za boravak u našem kupeu je dobio preko veze, jer je pametno izabrao klub i obukao vrlo lepu majicu.

Zapravo, istina je malo drugačija: Rešad Besničanin i ja smo bili počastvovani društvom našeg dragog kolege i proveli smo s njim nekoliko prijatnih sati do polaska voza. Onda smo se zajedno ukrcali, pokušali da zaposednemo vagon-restoran, bili džumle izbačeni i na kraju pristali na običan kupe za puk (tako nam i treba kad škrtarimo na kerozinu; a mogli smo - kao sve zvezde na svetu - da fino i elegantno dođemo i odemo privatnim avionima).

Elem, da skratim priču (op. cit. Reško, koji se baš usred neke moje govorancije slučajno setio svog druga koji tim rečima započinje sva svoja izlaganja), pošto je Dragiša Cetić stoički podneo polovinu puta sa nama dvojicom (čitaj: nije pobegao u drugi kupe iako je slobodnih mesta bilo u izobilju), rešili smo da ga nagradimo: najpre je Rešad sastavio ukrštenicu posvećenu našem saputniku, a onda sam se i ja latio plajvaza. Preuzeo sam i obavezu da opišem i prezentujem naše skromne uratke iz voza, jer je - budimo realni - greota da bilo šta što mi sastavimo ostane sačuvano od očiju javnosti (a Dragiša će u decembru svakako dobiti i rođendansku imenarku).