Nekada su karikaturisti vrlo teško stizali do tiražnih novina, a pogledajte mene - srećnika: prve dve koje sam poslao Feniksu su odmah objavljene. :) Ako sam zaboravio da se pohvalim, to se prvi put desilo 1996. godine u Huperu (imao sam 12 godina; broj nisam sačuvao, ali pamtim da je na naslovnoj strani bila Šeron Stoun), a onda do 2013. nisam ni pokušavao da se bilo gde oglasim. Jednoga dana mi je sinulo da bih mogao da ilustrujem sopstvene ukrštenice, i tako sam objavio seriju karikatura u jednom trulom enigmatskom listu, nasledniku Hupera (citirao sam nekoliko komada OVDE).
Ukratko, objavio sam svega dvadesetak karikatura u životu - jer sam toliko i poslao (odličan skor za CV :P). Uz to, iako se novinska portretna karikatura na našim prostorima neguje mnogo duže od enigmatike, interesantno je da se nijedan renomirani karikaturista nikada nije bavio enigmatikom, niti je neki poznati enigmata crtao karikature (poslednjih dana sam istraživao, i izgleda da je ta pojava retka i na planetarnom nivou... pa, probajte da ne budete ponosni na mene :P).
Elem, lukavo sam se dosetio da za početak nacrtam Feniksove karikaturiste Marija Viškovića -Viška iz Labina i Miroslava Gerenčera - Geru iz Osijeka, računajući da mi redakcijski nepotizam povećava šanse za objavljivanje :P. Ne, bez šale, ovako sam razmišljao: oni crtaju sve redom, a njih niko ne zarezuje, i hoću malo da ih potapšem po ramenu zumirajući im lica. :) Takođe, verujem da im je drago što su se (napokon) pojavili u skandinavkama, tamo gde se obično smeškaju popularniji umetnici i javne ličnosti.
Nažalost, nikada ih nisam video u 3D, niti sam imao reprezentativne fotografije na raspolaganju. Zato sam koristio drevnu japansku metodu KII (kako ispadne-ispadne). :) Viška sam skinuo iz cuga (ima plastičnije i oštrije crte, a i nabasao sam na bolju sliku), dok sam se sa Gerinim likom mučio bar tri puta više, pa ipak nisam postigao šta sam želeo (ljude sa mekim i nežnim crtama lica oduvek otežano "lovim", a u njegovom slučaju mi problem pravi i to što ga je - kažu slike - pozno doba dosta promenilo).
U svakom slučaju, ovim gestom sam hteo da istaknem koliko cenim njihov rad (tačnije: koliko cenim sve dobre karikaturiste). Hronološki posmatrano, ja se duže bavim karikaturom nego enigmatikom (što će reći: duže volim ovo prvo), a to što sam zatrokirao na amaterskom nivou je samo razlog više da pružam podršku pravim majstorima.
 |
| Feniks 612 - autor: M. Marković |
 |
| Feniks 612 - autor: M. Marković |
3 коментара:
Dobro ti ide, možda i odlično.
Bravo, Mladene, svaka ti čast!
Onako, laički, i meni se čini da ti dobro ide. Možda je dobro da ostaneš neki karikaturista-naivac, da ti to ne postane rutina, ima i u tome neke lepote.
Heh, hvala obojici.
A to da ću ostati naivac je sasvim izvesno. Kasno mi je za akademiju. :)
Utešno je što kao naivac ne moram da budem amater, pa čim jednoga dana dobijem honorar za neku svoju karikaturu, prelazim u profesionalce. :P
Ne, ozbiljno, znam šta si hteo da kažeš, i ja mislim isto.
Postoji nekoliko karikaturista čiji stil dosta dobro poznajem (Dušan Petričić, Paja Stanković, Ranko Guzina, Konstantin Grosu, poslednjih godina pratim šta i kako rade Gero i Viško itd).
Tehnički, ja sam gori od svih jer, grubo rečeno, i dalje crtam kao dete od 12 godina. Mogao bih malo da uozbiljim pristup, a u te svrhe bi bilo najzgodnije imitirati nekoga (prosto, i kod karikature postoje neki standardi, mnogo toga se u crtanju zasniva na podražavanju). Ali, ja volim da radim onako kako vidim i osećam, bez modela i uzora. Pre 10-15 godina sam malo učio crtanje od jedne akademske slikarke (zove se Mima i uradila mi je vrlo lep portret koji ljubomorno čuvam), ali sam to ubrzo zaboravio i vratio se sebi. :)
E, da... pristajem da učim samo od Pismestrovića (jer od kad znam za sebe, mislim da je on najbolji karikaturista na svetu, i uzgred, nije mi pravo kad američki crtači hvale jedni druge i najbrajaju najbolje, a Peru niko ne spominje). U ranim brojevima Kviza ima dosta njegovih brzopoteznih karikatura i planiram da ih malo studiram ne bih li ulovio neku foru. :) On, inače, kaže da mu je Paja Stanković bio prvi uzor.
Постави коментар