 |
| Eureka br. 516 |
Piše: Dinko Knežević
Eureka br. 516
2. jul 1983. godine
Reči se uvrštavaju ili samo u etimološkom, ili samo u fonetskom obliku. Neki strani pojmovi, npr. Kairo, Varšava i sl, uvek se koriste u svom uobičajenom fonetskom obliku. Pri sastavljanju ukrštenica za "Eureku", isključivo se koristi fonetski oblik (Šekspir, a ne Shakespeare).
Reči se svrstavaju samo u jednom narečju - ekavskom ili ijekavskom. Izrazi na ikavskom, čakavskom i sl. koriste se samo u prigodnim i "specijalnim" ukrštenim rečima. Pri sastavljanju ukrštenica za "Eureku", koristi se isključivo ekavsko narečje.
DOPUŠTENO
Sintagme se smatraju jednom rečju i mogu se koristiti. Nije dozvoljeno razdvajanje sintagmi ako pojedini delovi samostalno ništa ne znače.
Skraćenice se mogu koristiti. Sve uvrštene skraćenice moraju biti zvanične, odnosno moraju stvarno i postojati. Skraćenice duže od 4 slova se samo izuzetno koriste.
Uvećanice i umanjenice se mogu koristiti. S njihovim korišćenjem ne treba preterivati. Sve uvrštene uvećanice i umanjenice moraju biti uobičajene i logične.
Dozvoljena je i upotreba šire poznatih "pesničkih" oblika pojedinih reči. Takve reči su: plam, kam i sl.
Inicijali se mogu koristiti. Troslovne inicijale treba izbegavati.
Opštepoznati pseudonimi se mogu koristiti. Kod upotrebe pseudonima nije dozvoljeno njihovo skraćivanje ili rastavljanje, ako pseudonim sadrži dve ili više reči.
Određeni pojmovi iz mitologije se mogu koristiti. Ovo područje se verovatno najčešće zloupotrebljava od strane sastavljača, i kao rezultat toga, postalo je najomraženija tema kod rešavača. Uprkos ovome, ako realno sagledamo naše ukrštenice, jasno je da su pojmovi iz mitologije izborili i pronašli svoje mesto, i sigurno je da ćemo ih i dalje susretati. Neki od njih su u potpunosti stekli "enigmatsko pravo građanstva", i sada su postali "normalni" pojmovi". To su: Ra, Pan, Ira, Pta, Amor, Eros, Zevs, Amon, Dijana, Aurora i sl. Bilo bi dobro ne širiti ovaj spisak.
NEDOPUŠTENO
U ukrštenim rečima treba izbegavati upotrebu raznih onomatopeja. Onomatopeje nisu samostalne reči, te im zato nije mesto u dobrim ukrštenicama. Izuzetno se može dozvoliti korišćenje onomatopeja od 2 slova (av, iš i sl).
Nije dopuštena upotreba pogrdnih i kompromitujućih reči. Naročito treba paziti pri sastavljanju tematskih ukrštenica da poneka reč ne kompromituje njenu tematiku. Tako, na primer, ako je tema štednja, u toj ukrštenici ne treba upotrebiti izraze rasipnik, švercer i sl.
Nije dopušteno uvrštavati imena fabrika i njihovih proizvoda. Upotreba nije dozvoljena zbog toga što se ti nazivi često menjaju, a u isto vreme njihovo poznavanje ne spada u domen opšte kulture ili znanja. U tematskim ukrštenim rečima mogu se koristiti nazivi fabrika i njihovih proizvoda ukoliko je to tema ukrštenice.
Nije dozvoljeno korišćenje naziva sportskih klubova ili društava. Upotreba nije dozvoljena zbog toga što se ti nazivi često menjaju. U sportskim tematskim ukrštenicama njihova upotreba je dozvoljena.
Nije dopušteno korišćenje naziva ulica ili delova nekog grada. Izuzetno je dopuštena upotreba nekih opštepoznatih naziva, kao što su: Terazije, Stradun, Kantrida, Maksimir i sl.
Nije dozvoljena upotreba imena vozova, brodova, aviona i sl. Izuzetno je dopušteno njihovo korišćenje ako su ta imena deo istorije ("Aurora", "Titanik"), i njihovo poznavanje predstavlja deo opšteg obrazovanja.
Nije dozvoljena upotreba provincijalizama, arhaizama i kovanica.
Nije dozvoljena upotreba imena ratnih zločinaca, ubica i sl. Smatra se da uvrštavanje imena nekih ličnosti ima krajnje afirmativni efekat, te bi uvrštavanje imena zlikovaca bilo u potpunoj suprotnosti sa ovim načelom. Pored toga, ukrštene reči imaju zadatak da ukažu, podrže i propagiraju pozitivne tekovine ljudske istorije i našeg društva, pa je jasno da u njima nema mesta za kriminalce.
Nije dozvoljena upotreba religioznih pojmova.
Reči istog korena se ne mogu pojaviti u istoj ukrštenici. Takve su, na primer, reči: stan, stanarina, podstanar, stanodavac i sl.
U jednoj ukrštenici, reč se ne sme jedanput pojaviti u pozitivnom, a drugi put u negativnom obliku.
OPIS TEKSTA
Opisuju se svi uvršteni pojmovi koji imaju dva ili više slova. Kod skandinavskih i italijanskih ukrštenica opisuju se i pojmovi od samo 1 slova.
Opisivanje uvrštenih pojmova je moguće na sledeći način:
1. pomoću sinonima (sat = ura)
2. kao deo neke celine (Knin - grad u Dalmaciji)
3. protivrečnošću (ružno = nije lepo)
4. opisno (iskrojiti = izrezati platno za šivenje)
5. kombinovano (sat = jedinica za vreme, čas).
Ne zaboravite da su osnovne odlike dobrog opisa: određenost, jasnoća i kratkoća.
Pri opisivanju istog pojma sa više samostalnih opisa, treba koristiti gradaciju tako da poslednji opis bude najprecizniji.
5 коментара:
Bogami, dosta od ovog nedopuštenog je postalo dopušteno. Eliminacija svih sportskih timova zato što "često menjaju nazive" je apsurd, jer gro najvećih timova nastupa pod istim imenom više od 100 godina. Ovo bi imalo smisla u biciklizmu ili formuli 1, jer tamo imena timova zavise od sponzora, te se, shodno tome, jako često menjaju. Imena fabrika i njihovih proizvoda mi takođe ne smetaju, ako su poznata, renomirana i deo opšteg obrazovanja: IKEA, Boing, Opel, Nivea, Gugl, Štark, Navip, Bromazepam. Ne volim pojmove koji su se nezasluženo uvrežili u enigmatici samo zbog "zgodnosti", npr AMAI kozmetika. Takođe sam par puta u ukrštenici na neka sredstva protiv vaški, insekata, glodara i sl. što mi se nije svidelo.
Uglavnom, kao i u svemu u enigmatici, ne postoji crno i belo, istina je negde u sredini. :)
Nazivi sportskih klubova i religiozni pojmovi su bili zabranjeni - e, to mi je glupo. Dinko je sve to lijepo napisao ali je objavio u Eureci, zacijelo najgorem enigmatskom listu u to doba.
A što je s pridjevima u ženskom rodu i glagolskim pridjevima?
Borise, o u prvom delu je rečeno: pridevi se koriste samo u pozitivu, i po mogućstvu u srednjem rodu.
Pridevi u ženskom rodu su vazda smatrani nepoželjnim (i uglavnom su korišćeni u novinama poput Eureke), dok se za glagolske prideve može reći da su najnepoželjniji od svih drugih (takođe korišćeni u Eureci).
U principu, o svakoj se stavki može diskutovati.
Naročito su diskutabilni saveti pod naslovom "nedopušteno".
Izdvojio bih kao nedovoljno argumentovane sugestije o neupotrebi pogrdnih i kompromitujućih reči (što bi značilo da su pojmovi poput: tintara, vrdalama, kržljavac, škrtica itd. non grata), naziva delova grada (zašto, aman? istina, bilo bi glupo tražiti ime neke četvrti u Nigeriji, ali kod nas ima još mnogo gradova sa naseljima koja nisu ništa manje bitna od Terazija i Straduna), arhaizama (među kojima ima poznatih i pride lepih reči, a da ne govorim o tome da osnovno obrazovanje podrazumeva i upoznavanje sa domaćom književnošću iz minulih vekova), kovanica (ovo ne razumem baš sasvim, valjda se misli na neologizme koji nemaju uporište u praksi) i religioznih pojmova (tu, po svoj prilici, spadaju: ikona, ikonostas, akatist, akolit, vikar, nafora, putir itd.)
Takođe, ne dopada mi se tvrdnja o mitologiji (ta stavka je bila u kategoriji "nedopušteno", ali sam je prebacio gore zbog afirmativne formulacije), tim pre što se navode pojmovi koji predstavljaju redovno gradivo za V razred osnovne škole i kaže se da su SADA postali normalni pojmovi (sve se to uči na časovima istorije, i to već nekih 200 godina... od navedenih, u mom udžbeniku za V razred nije spomenuta samo Ira). Tačno je da ima mitoloških pojmova koji se rabe češće nego što zaslužuju s obzirom na rang u mitološkoj hijerarhiji (kao Ate, Aeda, Esa, Iro, Ops), ali je preterano reći da ih treba zabraniti tj. ne dopustiti.
I krajnje je diskutabilna stavka o rednim brojevima. Iz nje proizilazi da su npr. ČETVRTO ili SEDMO sasvim legitimne, čak poželjne reči, mada bi se malo koji urednik iz onog, onog pre tog i ovog vremena složio.
Citat iz Kneževićeva teksta:
"U ukrštenim rečima treba izbegavati upotrebu raznih onomatopeja. Onomatopeje nisu samostalne reči, te im zato nije mesto u dobrim ukrštenicama. Izuzetno se može dozvoliti korišćenje onomatopeja od 2 slova (av, iš i sl.)."
Moj komentar:
Onomatopeje jesu samostalne riječi, i to uzvici.
U gramatici piše: "Nepromjenjive riječi kojima se izražava neki osjećaj, raspoloženje, doziv ili zvuk u prirodi zovu se uzvici." ... Npr. "Onomatopejski uzvici: buć, bum, ćap, dum, hop, krc, kvrc, mljac, pljus, tres, zum, pućpuruć, kokodak, kukuriku, zvizgac, apciha i dr."
U jednom genijalnom Krsmanovićevom kvadratu 7x7 ima onomatopeja "ZVRN-DRN".
Osim toga onomatopeje su i imenice kao kukavica, cvrčak, hohot, kokoš, patka i sl., zatim glagoli kao pljusnuti, mijaukati, zviznuti, puknuti, blejati, hrkati, srkati, pljeskati, kukurijekati, treskati.
Onomatopejama se smatraju i riječi kojima se oponaša ne samo zvuk nego i pokret u prirodi: lelujati, ljuljati, teturati, gegati, vrvjeti; lelujanje, teturanje; lelujavo, teturavo.
Negativan stav prema onomatopejama ne poječe od Kneževića, nego od jednoga drugog nepreciznog zagonetača, koji je pisao o onomatopejama u zagonetaštvu, a da nije znao što su onomatopeje u lingvistici (da mu ne spominjem ime). Knežević mu je povjerovao.
Постави коментар