U periodu iz kojeg datiraju brojevi nesrećne Eureke kojima raspolažem (a koje, ni kriv, ni dužan, dobih na poklon), daleke 1983. godine, jedan od retkih redovnih saradnika tog lista koji je dosledno, može se reći i tvrdoglavo, pravio pristojne i prilično profesionalne ukrštenice, jeste Dinko Knežević (uskoro ću prezentovati i jedan kuriozitet iz njegove radionice). U stvari, na toj listi su još samo Mihajlo Reljić i Ratko Stojković, a tu i tamo se od renomiranih imena pojavljuju Željko Jandragić, Ljubiša Jakšić, Veljko Maksimović i još neki. Valja reći da je te godine list slavio svoj 10. rođendan i imao 287 stalnih i povremenih saradnika, ali osim navedenih, svi ostali autori se mogu razvrstati u 4 kategorije: trapavi naivci, elokventni amateri, beznadežni početnici i nezainteresovani gosti/trgovci. Ovih trećih je, dakako, bilo najviše, i ima potpisa koje zaista malo ko pamti, poput: Aleksandar Laćarac, Radoje Janković, Velimir Stojković itd. (napomena: poznato je da su Eurekini saradnici većinski regrutovani iz članstva "Vuka Karadžića", ali ne bih voleo da se ovo kazivanje tumači kao atak na klub o kom generalno imam lepo mišljenje).
Tražeći što adekvatniji materijal za novi post sa oznakom Šampioni, dospeo sam u konfliktnu situaciju. No, utešno je to što se radi o konfliktu višestrukog privlačenja: premda autora nisam morao da biram (naprosto, nametnuo se), pitanje: koji njegov uradak da citiram me je stavilo na teške muke. Naime, on je najzastupljeniji u svih 16 brojeva koje imam, a sastavi su toliko ujednačeni po "kvalitetu" da je praktično nemoguće pronaći bar jedan koji je skaradniji od ostalih.
Za mene je najfascinantnije otkriće da je u svim vremenima gotovo svaki list imao bar po jednog ovakvog saradnika. Kada kažem "ovakvog", ne koristim kao kriterijum samo vrednost tj. bezvrednost enigmatskih tvorevina, već imam na umu konkretan autorski model o kojem sam već nekoliko puta govorio na blogu. Plastično: ako bismo poređali slučajno odabrane ukrštenice ovog autora, g-đice Taranović, g. Nikolića, g. Žujovića i, recimo, g. Savića (naravno, spisak je bar 20 puta duži), morali bismo da zaključimo da ih je sklopila ista osoba. I to osoba koja se sastavljanjem bavi, odnosno bavila se greškom, možda samo iz goleme strasti, a možda iz razloga koji su nama, priprostim ljudima, nedokučivi.
Kontrasta radi, ima tu i slabih autora drugačijeg formata. Eto, na primer, u svim ovim brojevima Milovan Samardaković potpisuje po jednu tragično neprofesionalnu ukrštenicu, ali je barem svoju nedovršenost plasirao uz dozu originalnosti (doduše, ono što je najoriginalnije u njegovim radovima, istovremeno je i najodbojnije: natrpana i nasilno uglavljena imena i prezimena nikome poznatih džezera i bluzera). Živa Kovač je tada, kao god i pre i posle toga, tj. celog života klepao ukrštenice sa PDR - om 3, 5, slažući neke banalne petoslove - ali je bio veran sebi. Bez obzira na to što je neosporno bio loš sastavljač, pohvalno je što se potrudio da pronađe sopstveni izraz. Žarko Pešić, čije sam radove sretao u Enigmi s početka sedamdesetih za tih 15 - ak godina nije napredovao ni u kom pogledu, ali postoji jasna razlika između njegovog diletantizma i neukosti kolega šampiona (da ne nabrajam dalje, majstora sličnih Pešiću ima kao žutih mrava).
Današnji šampion se zove Miroslav Đurić. Najčešće je potpisivan kao M. Đurić, što nas po svoj prilici navodi na lošu identifikaciju, jer zacelo nije reč o Milanu Đuriću iz Čakovca. Pri tom, nije evidentiran u LSE - u, a to je vrlo čudno s obzirom na to da je tokom 1983. godine bio toliko produktivan da je Eureka takoreći počivala na njegovom stvaralaštvu. Tačnije: na njegovom šundu.
G. Đurić se nije izražavao kroz klasične i kojekakve dosadne ukrštenice (to je možebiti prepuštao manje nadarenima), i pasionirano je kreirao samo pitak sadržaj namenjen najširoj enigmatskoj publici. Dakle, pravio je samo skandinavke, i to: simetrične, naizgled simetrične, tematske, duplerice... a kao sve velike enigmatske zvezde - imao je i sopstvenu rubriku pod nazivom POP SKANDI. Pre nego što ilustrujem njegov stil i domet, rekao bih da sve te kompozicije izgledaju veoma lepo: očigledno je imao smisla za raspoređivanje crnih polja i za vizuelni sklad. Ali... u tih 50 - ak skandinavki koje sam pregledao nisam pronašao ni jedan jedini pojam vredan pažnje, niti naznaku nekakvog pomaka sa prvog sastavljačkog nivoa. Čovek je valjda u startu našao svoju formulu, shvatio da mu to najviše leži (i da mu se, jašta, najviše isplati), pa nije bilo potrebe da menja ono što valja. I tako: poređao bi dijagonalno po 10-15 crnih polja i sve to fino popunio ofucanim, monotonim rečima, uglavnom šestoslovnim (znate kako to ide: latica, patina, revija, kaliti, taliti, mariti... stanar, krater, promer, privid, pravac, granit... Monika, Sarita, Katica, Ipavec, Kramer, Traven itd). Otprilike kao kad ne mnogo bistro dete nauči da nacrta kućicu, pa besomučno, po vazdan povlači iste, jednostavne linije, oduševljeno što na kraju uvek dobija željeni crtež. Pa još ako mu roditelji, babe, dede i strine tapšu i podstiču ga na dalje žvrljanje, vrlo je verovatno da će tupi malac uskoro sebe videti kao umetnika. E, to se izgleda desilo sa g. Đurićem (a i sa svim ostalim umetnicima sličnim njemu, zaključno sa g. Savićem): nije izučio zanat, nije iškrabao i zgužvao tonu papira pre nego što se pridružio enigmatskom društvu... i niko mu nije objasnio da to što radi nije dobro. Štaviše, prihvaćen je u tom Eurekinom kružoku kao poželjan saradnik, stekao je uverenje i dokaz da vredi... i tu više nije bilo pomoći.
Nesvakidašnja kreativnost g. Đurića se najpotpunije ispoljila u spomenutoj rubrici POP SKANDI. On se očigledno nije zadovoljavao suvoparnim kombinacijama koje služe samo za rešavanje, već je svoj talenat nesebično upregao u jaram pop kulture, te je u svakom broju prezentovao po jednu specijalnu skandinavku sa ciljem da skrene pažnju na 3 aktuelne i popularne ličnosti. To je izgledalo ovako:
Nema se tu šta reći, sve se vidi, jedino nije naodmet naglasiti da to, zapravo, nisu bile tematske ukrštenice, tj. uopšte nisu sastavljane prema informacijama i slikama koje uz njih idu, već su vesti naknadno dovođene u vezu sa nekim od izlizanih pojmova koji su se autoru pojavljivali tokom tkanja monotonog ćilima (u te svrhe je najrabljeniji ANIMATOR, zagonetni pojam u gotovo svakom broju; ili: uz priču o Nedi Ukraden koja se "moderno oblači" ide PLISE, uz Tozovca ANONIM, uz Svetlanu Kitić ŠNIT itd.) Ovde se, igrom slučaja, pojavljuje jedno ime i prezime, razume se, monotono: VALERI PERIN, a ako se to još koji put desilo, možete biti sigurni da je slikom predstavljena Ana Karić, Ena Begović, Olivera Katarina, Eva Ras ili neka njihova enigmatski izvikana koleginica.
I na kraju bih ukazao na jednu posve zanimljivu pojavu: kao i svi proslavljeni stvaraoci svesni da je inspiracija božanska stvar, da je škrta i da retko navraća, g. Đurić se nije libio da mestimično plagira samog sebe, verovatno sa željom da kalemi i unapredi neku slatku voćku iz sopstvene bašte (a i bila bi greota da takav kvalitet padne u zaborav nakon samo nedelju dana), pa je tako prepisivao delove svojih starih sastava i krpio ih novim, jednako kvalitetnim, kombinacijama, sa jednako maštovitim "tematskim" pojmovima. Eto, skandinavka koju ste imali čast da vidite je objavljena u Eureci br. 506, a samo nekoliko nedelja ranije, u broju 497, autor je potpisao njenu preteču.
G. Đurić se nije izražavao kroz klasične i kojekakve dosadne ukrštenice (to je možebiti prepuštao manje nadarenima), i pasionirano je kreirao samo pitak sadržaj namenjen najširoj enigmatskoj publici. Dakle, pravio je samo skandinavke, i to: simetrične, naizgled simetrične, tematske, duplerice... a kao sve velike enigmatske zvezde - imao je i sopstvenu rubriku pod nazivom POP SKANDI. Pre nego što ilustrujem njegov stil i domet, rekao bih da sve te kompozicije izgledaju veoma lepo: očigledno je imao smisla za raspoređivanje crnih polja i za vizuelni sklad. Ali... u tih 50 - ak skandinavki koje sam pregledao nisam pronašao ni jedan jedini pojam vredan pažnje, niti naznaku nekakvog pomaka sa prvog sastavljačkog nivoa. Čovek je valjda u startu našao svoju formulu, shvatio da mu to najviše leži (i da mu se, jašta, najviše isplati), pa nije bilo potrebe da menja ono što valja. I tako: poređao bi dijagonalno po 10-15 crnih polja i sve to fino popunio ofucanim, monotonim rečima, uglavnom šestoslovnim (znate kako to ide: latica, patina, revija, kaliti, taliti, mariti... stanar, krater, promer, privid, pravac, granit... Monika, Sarita, Katica, Ipavec, Kramer, Traven itd). Otprilike kao kad ne mnogo bistro dete nauči da nacrta kućicu, pa besomučno, po vazdan povlači iste, jednostavne linije, oduševljeno što na kraju uvek dobija željeni crtež. Pa još ako mu roditelji, babe, dede i strine tapšu i podstiču ga na dalje žvrljanje, vrlo je verovatno da će tupi malac uskoro sebe videti kao umetnika. E, to se izgleda desilo sa g. Đurićem (a i sa svim ostalim umetnicima sličnim njemu, zaključno sa g. Savićem): nije izučio zanat, nije iškrabao i zgužvao tonu papira pre nego što se pridružio enigmatskom društvu... i niko mu nije objasnio da to što radi nije dobro. Štaviše, prihvaćen je u tom Eurekinom kružoku kao poželjan saradnik, stekao je uverenje i dokaz da vredi... i tu više nije bilo pomoći.
Nesvakidašnja kreativnost g. Đurića se najpotpunije ispoljila u spomenutoj rubrici POP SKANDI. On se očigledno nije zadovoljavao suvoparnim kombinacijama koje služe samo za rešavanje, već je svoj talenat nesebično upregao u jaram pop kulture, te je u svakom broju prezentovao po jednu specijalnu skandinavku sa ciljem da skrene pažnju na 3 aktuelne i popularne ličnosti. To je izgledalo ovako:
Nema se tu šta reći, sve se vidi, jedino nije naodmet naglasiti da to, zapravo, nisu bile tematske ukrštenice, tj. uopšte nisu sastavljane prema informacijama i slikama koje uz njih idu, već su vesti naknadno dovođene u vezu sa nekim od izlizanih pojmova koji su se autoru pojavljivali tokom tkanja monotonog ćilima (u te svrhe je najrabljeniji ANIMATOR, zagonetni pojam u gotovo svakom broju; ili: uz priču o Nedi Ukraden koja se "moderno oblači" ide PLISE, uz Tozovca ANONIM, uz Svetlanu Kitić ŠNIT itd.) Ovde se, igrom slučaja, pojavljuje jedno ime i prezime, razume se, monotono: VALERI PERIN, a ako se to još koji put desilo, možete biti sigurni da je slikom predstavljena Ana Karić, Ena Begović, Olivera Katarina, Eva Ras ili neka njihova enigmatski izvikana koleginica.
I na kraju bih ukazao na jednu posve zanimljivu pojavu: kao i svi proslavljeni stvaraoci svesni da je inspiracija božanska stvar, da je škrta i da retko navraća, g. Đurić se nije libio da mestimično plagira samog sebe, verovatno sa željom da kalemi i unapredi neku slatku voćku iz sopstvene bašte (a i bila bi greota da takav kvalitet padne u zaborav nakon samo nedelju dana), pa je tako prepisivao delove svojih starih sastava i krpio ih novim, jednako kvalitetnim, kombinacijama, sa jednako maštovitim "tematskim" pojmovima. Eto, skandinavka koju ste imali čast da vidite je objavljena u Eureci br. 506, a samo nekoliko nedelja ranije, u broju 497, autor je potpisao njenu preteču.
1 коментар:
Ovo nije normalno. U gornjoj ima jednu jedinu skupinu. Koje su mu budale ovo plaćale? Žao mi je vremena koje si potrošio rješavajući Đurićeve "križajke"!
Постави коментар