Nedavno sam dobio petnaestak brojeva Eureke iz 1983. godine, i mada odranije znam da to an ženeral nije enigmatsko štivo vredno podsećanja ili citiranja, listajući požutele i već natrule stranice, nekoliko puta sam se stresao od retroaktivnog transfera blama. I tako sam odlučio da u narednom periodu prezentujem najpotresnija iskustva, tek da se i vi malo čudite i uživate. Naravno, svi ti postovi će imati oznaku Šampioni.
Pa, da počnemo sa jednom od najužasnijih skandinavki koje sam u životu video. Konkurencija, to se mora reći, nije naivna, no ovo je ipak pravi, pravcati raritet u kategoriji enigmatski šund, i malo je verovatno da ste - ma koliko iskustva imali - ikad videli sličnu pojavu u bilo kojim novinama, uključujući i najogavnije Budićevo smeće.
 |
| Anita Mezetova |
Naime, operska pevačica, sopran ANITA MEZETOVA (1913 - 1980), jedna je od najpopularnijih ličnosti u našim ukrštenicama otkad one postoje. Za to je, razume se, kriva struktura samog imena, te su loši sastavljači decenijama koristili istog džokera kako bi za tili čas sklepali kakve-takve ukrštene reči: sedne čovek, naniže materijalizam, Mezetovu i palalelopiped, zakrpi krake i udari paraf. Milina božja.
No... g. Veljko Vujčić je 5. februara 1983. godine otišao i korak dalje: u vrlo sitnu mrežu (7 x 16) je čak 2 puta uspeo da ugura tada već pokojnu gospođu, što će reći: dok je levo slagao izanđale pojmove verovatno nije ni razmišljao o njima, i prosto mu je desno opet izašla slavna primadona - jer se ona i inače nameće tamo gde je sve monotono (molim vas da obratite pažnju na čudnovatu činjenicu da je autor izarčio celih 118 polja ne upotrebivši nijednu suglasničku, niti samoglasničku grupu).
Bilo bi suvišno vršiti autopsiju sadržaja, sve je odveć očigledno, ali ostaje da visi u vazduhu pitanje: kako je autor uopšte uspeo da ne vidi kakvu je rugobu sklepao (dok bi pitanje tipa: kako su urednik ili opisivač to dozvolili bilo besmisleno, jer su te novine uređivali i pripremali ljudi trajno posvađani s enigmatikom, a bogme i sa pismenošću)?! Na neki način, to je za respekt, budući da se nekada, kao i danas, tj. oduvek i zauvek podrazumevalo da tvorac bilo kog i bilo kakvog pismenog sastava, makar bio enigmatski, kad završi posao - bar jednim pogledom pređe svoje čedo (da ne govorimo o slepom Dušanu Bjelanu koji je morao da se dovija). Novinar, makar bio lokalni i makar pisao o kuglanju u poslednjem opštinskom zaseoku, poslovično evaluira i brusi svoj članak pre slanja, kuvar kontroliše recept, pesnik pročita svoju pesmu kad sroči poslednji stih (pa doda neki zarez, pretumba neke reči, nešto izmeni itd.), a tada 51 - ogodišnji g. Vujčić nije stigao ni da se osvrne na svoju kreaciju. Bilo, ne ponovilo se.
4 коментара:
Najpre 'oćeš da ¨zatvaraš radnju¨, a onda si se baš raspisao, haha. Šalim se, samo piši jer si jako dobar u tome, a i vidiš da te svi prate.
Šta misliš, da li je moguće da neki rešavač reši ukrštenicu a ne primeti ovo neverovatno ponavljanje pojma?
Moguće da se umetnik mučio da nađe dugačku reč uz desnu ivicu i ostavio to za neki drugi put. Sutradan se probudio, zaboravio na prvu Anitu, i ušao u istoriju. :)
Ovo nisam vidio nikada dosad. Eureku nisam kupovao samo zbog nemogućih pogrješaka u radovima. Inače, ima tri skupine: GR(avitet), SV(e) i ST(ara). Vujčić je ovim ušao u povijest, istoriju i historiju enigmatike.
Uzgred, Veljko Vujčić je jedini poznati kompozitor popularne muzike među enigmatama (jer moje kompozicije nisu javno izvođene :P).
Pogledao sam na Discogsu šta je radio i izgleda da znam bar 3 pesme ("Zvao sam te Džordžija" i "Barbara" - Leo Martin, "Slike iz djetinjstva" - Zdravko Čolić). Sarađivao je i sa Senkom Veletanlić, Bobom Stefanovićem, Nenom Ivošević, Daliborom Brunom... Dobitnik je većeg broja festivalskih nagrada i član je Udruženja kompozitora Srbije.
Постави коментар