Sumrak ESS - a (11): Puč po statutu

Ujdurma koja je počela u martu 2013. godine, prepuna kontradikcija i apsurdnih pojedinosti, dostigla je vrhunac 24. januara 2015. godine, kada je u hotelu „Mažestik“ napokon izvršen pokolj časti srpske enigmatike. Ono po čemu se ovaj puč razlikuje od svih ostalih pučeva – jeste to što je sproveden po statutarnoj proceduri! (Čitaoci koji su propustili slavni istorijski događaj bez presedana ili otežano operišu pravnim pojmovima možda neće lako shvatiti ovaj oksimoron, i zato će u nastavku teksta etapno i potanko biti prikazan čitav proces).

Krenućemo od Aleksandra Jankovića, koji je u ekspozeu na blogu Enigmote(t)ka, 20. avgusta 2014. godine, uoči SES – a u Boru, izneo sledeće: „Moj polazni stav je: prvo da se prebrojimo! Svog predsednika mogu da biraju samo članovi ESS iz svojih redova. U protivnom, o zbivanjima u ESS – u će odlučivati konobari koji donose kafu, gosti objekta gde se zaseda, lovci i ribolovci koji su došli na vikend, supruge koje su došle sa muževima, prolaznici sa ulice, pa i osoblje iz kuhinje. Uvek sam predlagao da se zna ko je član, a ko gost. Na skupštini ESS – a 1. marta o.g. izmenjen je statut i napušten delegatski princip. Sada su svi članovi ESS – a ujedno i članovi skupštine. Članstvo se, pre svega, dokazuje redovnim izmirivanjem članarine, a ona se može platiti na dva načina: 1) matičnom klubu koji prosleđuje novac ESS – u, 2) ukoliko enigmata nije klupski organizovan, celokupni iznos uplaćuje savezu.  Tako se postaje član saveza (...) i daj bože da nemamo paradoksalnu situaciju da i ljudi iz rukovodstva nisu njegovi članovi...“

S obzirom na atmosferu koju je proizvela crna trojka tj. četvorka tj. petorka itd. (u daljem tekstu: crna ruka), činilo se da je najbezbolnije da Milorad Živanić podnese ostavku. Položaj mu je mesecima otežavan bojkotom i sabotažom od strane klubova kojima su tri loša predsedavala, što se očitalo u neizmirenoj članarini. Budući da je agresivnom kampanjom uspešno satanizovan, imao je dve opcije: da se povuče ili da dozvoli da mu presudi motorna testera.

Dakle, totalno rasulo: ESS je imao 15 članova, tj. petnaestoro ljudi je platilo članarinu za 2014. godinu, Sindikalac je za novog predsednika predložio krajnje neozbiljnog kandidata, a starac je zamrzao pripadnost svog kluba savezu. Njegov primer je sledio Branislav Nikić, priduženi (i najpitomiji) član crne ruke.

Kako su zaverenici skovali logički i pravno nemoguć plan: smeniti predsednika pučem po statutu iliti legitimnim prevratom? I kako su tu antinomiju sproveli u delo?

Na ta pitanja je vrlo teško odgovoriti, tim pre što su crnu ruku predvodile tri edukativno zakržljale osobe i jedan starac (nota bene: edukacija visoko korelira sa moralom, sem kod poremećenih intelektualaca). Iako ESS u svojim redovima ima i pravnika Slavka Bovana,  njegove sugestije nisu bile od vajde, a mnogo puta je dolazio u priliku da mediokriteti javno omalovažavaju njegovu profesionalnu odanost zakonu. Tako se, recimo,  Radisavljević (po obrazovanju: maturant gimnazije, po osećanju: novinar, po zanimanju: enigmatski egomanijak i procesni kverulant), 2. maja 2015. godine, kidišući na pehar Dinka Kneževića, obratio Bovanu: „Ne znam samo na koju si ti foru uspeo da postaneš diplomirani pravnik... tvoji navodni „argumenti“ su budalaštine i treba da te je sramota što pišeš takve gluposti.“ O Miloradu Živaniću je iznosio i maštovitije procene, poput: „Ti si tip koji zaobilazeći moralne i druge norme uspeva da ostvari neke svoje ciljeve. U nekom normalnom društvu, bio bi verovatno čistač ulica (da ne bude zabune, to je zanimanje koje može da se radi pošteno i časno, a Romi koje viđamo na ulici vredniji su kao ljudi od tebe)“ (23. avgust 2013. godine)

Elem, nakon sastanka 6 loših i 3 bez identiteta u kafani „Mornar“, crna ruka se posvetila inicijativi za sazivanje vanredne (izborne) skupštine. Iako je u toj „legitimnoj“ operaciji učestvovao Aleksandar Janković, na papiru najobrazovaniji (ne računajući starca), a u Boru najracionalniji prst crne ruke, kako god  tumačili učinjeno – dolazimo do istog zaključka: spisak je napravljen samo kao pravni okvir puča tj. kao neka vrsta pozivnice zainteresovanima da 24. januara prisustvuju pokolju časti! Naravno, Milorad Živanić je ignorisao inicijativu – jer ni po statutu, ni po obrazu nije bio dužan da reaguje.

Inicijativu je potpisalo 35 osoba, od kojih 10 nije bilo na spisku članova ESS – a (koji je Živanić dobio od Lazarevića prilikom preuzimanja dužnosti). Zapravo, korišćen je algoritam iz citata Aleksandra Jankovića: konobari, lovci, ribolovci, žene, prolaznici (...), a samo jedan enigmata sa liste bio je član ESS – a po statutu: Milosav Marjanović (no, kasnije smo saznali da se možda ne bi ni potpisao da nije doveden u zabludu: tražio je vanrednu, a ne izbornu skupštinu)! Radojica Jovičić se ispred svog kluba distancirao od ovog nečasnog akta, te na listi nije bilo članova Vuka Karadžića, tj. bilo ih je – ali pod drugom zastavom!

S obzirom na to da se potpisi 6 loših i 2 bez identiteta podrazumevaju (napomena: jedan je retirirao, kao član Vuka Karadžića), sakupljeno je svega 16 potpisa neformalnih tj. nekadašnjih članova ESS - a. No, na skandaloznoj antiskupštini koju je 24. januara 2015. godine sazvao kobajagi potpredsednik ESS – a Ljubiša Banović, rečeno je da savez ima čak 90 (neformalnih iliti nekadašnjih) članova!

Zapravo, članstvo saveza je u tom trenutku i dalje činilo 15 ljudi! Od njih, na skupu su bili: Slavko Bovan, Miodrag Ivanišević, Vladimir Šarić i Jovan Vuković. Bilo je prisutno još 28 lica, od kojih je 16 potpisalo inicijativu. Nažalost, poznata enigmatkinja Milena Dimović, jedna od Sindikalčevih žena, nije ulepšala skup svojom ljupkom pojavom. Ni Milosav Marjanović nije došao. Od navodno 90 članova saveza, skupu je prisustvovalo svega 22.

Pažljivom i mentalno zdravom čitaocu su se nametnula bar 4 pitanja: 1) zašto pučisti od septembra 2014. do januara 2015. nisu izmirili članarinu za sebe i svoje žene, babe, tetke – ako su već želeli da operaciju izvedu na legitiman način, tim pre što su na svojoj strani imali navodno obrazovanu i časnu osobu koja se ranija istakla u tumačenju statuta? 2) zašto je Aleksandar Janković na skup došao spreman da postane novi legitimni predsednik, a nije izmirio članarinu? 3) zašto prisutni nisu platili članarinu bar uoči skupa? i 4) zašto je u tom scenariju uopšte insistirano na statutarnoj proceduri?

Ako moral tj. nemoral na časak ostavimo po strani, shvatićemo da je ovu mutljavinu nemoguće raščivijati uz pomoć logike i prava. Zato se moramo vratiti na činjenicu je crna ruka mahom sklopljena od marginalaca koji su takoreći uživali u kamufliranju pokolja časti statutom! Šta je tačno ušlo u zapisnik, kako su činjenice prekrojene i udešene – može se samo nagađati jer to enigmatska javnost nikad nije videla, ali samim tim što je jedan logički i pravno nemoguć nacrt (iz drugog puta) prihvaćen od države (APR), jedino ostaje mogućnost da je zapisnik krivotvoren, tj. da je pod palicom Aleksandra Jankovića (Sindikalca, Veprove Glave, Zorana Radisavljevića i starca) ESS konačno i zvanično zabrazdio u  kriminal.

Neki od mogućih odgovora na gorepostavljena pitanja su: 1) članarina nije izmirena zato što su pučisti i njihovi saveznici listom jajare i pilićari; 2) zato što je Aleksandar Janković bio spreman da pojede go*no ako crna ruka to od njega traži, 3) zato što je Veprova Glava platila sve troškove, pa nije bilo potrebe da jajare i pilićari na licu mesta sakupljaju po 300 dinara, 4) zato što su ideolozi ove mahinacije ljudi bez obraza.

Uzgred, Veprova Glava je tom prilikom otkupila ESS za 5 000 dinara, pod maskom bespovratne pozajmice iliti donacije. U govoru mržnje se naročito istakao prijatelj crne ruke, antienigmatski delatnik i enigmatski trgovac Rajko Kuzmanović, a jedinstveni pravno-logičko-moralni spektakl svojim prisustvom je uveličalo i nekoliko eminentnih gostiju s pravom glasa, čiji je identitet do danas ostao tajna.