23. 10. 2023.

Opatija

Feniks br. 648, 7. 11. 2019. 

1 коментар:

Mandrak је рекао...

Ne znam da li je neko ovo r(j)ešavao, a sad ću objasniti zašto sam objavio.

Iz nekog razloga sam tražio teže križaljke koje sam radio, teške u smislu: ne lako rešive, i prvo sam naleteo na ovaj par.

Inače, jedno vreme sam se prilično trudio da imam sve nivoe težine u ponudi jer verujem da postoji enigmatska publika koja voli i tvrđe orahe. Nisam baš siguran da je ta moja ideja bila dobro shvaćena, pa sam vremenom odustao (uzgred, da je Branko Lipanović delovao u ovom, a ne u onom vremenu, teško bi stigao do novina).

Ono na čemu sam ovde (i pri izradi drugih sličnih radova) vodio računa je da to ipak bude rešivo, kako god izgledalo na prvi pogled. Takve križaljke nisu za popunjavanje i od rešavača se očekuje da ponešto i pretpostavi, nasluti, otkrije, izvuče iz malog mozga.

Međutim... kada se rad koji je sadržinski sam po sebi težak dodatno oteža opisima, to ne valja. Teške radove, zapravo, valja olakšati sugestivnim opisima, ali budući da se ja u ovim novinama ne bavim opisima, to je uvek bilo prepušteno osećaju i rutini nekog drugog. I tačno koliko je rutina korisna pri opisivanju običnih, rutinskih radova, toliko je ovde štetna.


Recimo, pojam SAMOANSKI JEZIk nije ni težak, ni lak, ali je bespotrebno zamračen opisom "jezik iz polinezijske grupe jezika". Sugestivni opis bi bio: "jezik Samoanaca" ili "jezik kojim se govori na Samoi". Sugestivni opis za pojam ODOBRAVATELJICA je "ženska osoba koja odobrava", sinonimimi u ovakvom aranžmanu samo zamagljuju stvar. Onda imamo ime ZITA koje u svesti rešavača prianja uz Galic, ali ovde je promovisana izvesna čelistkinja Varga (ja inače podržavam promociju mladih talenata kroz enigmatiku, ali to mora biti smisleno, ne može bilo koje ime da se ubaci bilo gde). Uz to, priređivač je pojam NICOLAS (Cage) zamenio višestruko težim pojmom NICOLAE (Iorga), valjda da bi izbegao opskurni pojam AVAST (što je naziv antivirus programa poznatom doslovno svakom korisniku kompjutera) u korist velike rediteljske zvezde po imenu Jon AVNET.

I vidite... kad neko drugi opiše moj težak rad, pa prođe neko vreme i zaboravim, pri rešavanju tačno mogu da osetim ono što su rešavači osećali dok su se rvali sa glavolomkom. A to osećanje nije prijatno. I za to sam, obrni-okreni, čak i u očima kolega nekako uvek (bio) odgovoran ja, jer sam samo ja potpisan.

Naravno, i meni se dešavalo da preteram, da sastavim nešto što se ni najsugestivnijim opisima ne može učiniti pitkim, ali to su sporadični slučajevi i kad god mi je rad vraćen iz tog razloga bilo je opravdano.