S obzirom na to da relativno često (i u objavama, i u komentarima) etiketiram određene ukrštenice kao metodološki neispravne, trebalo bi da objasnim šta to tačno znači. Pojam je, inače, preuzet iz nauke i odnosi se na skup metoda koje, u našem slučaju, autori koriste pri izradi ukrštenih reči.
Pre svega, treba naglasiti da se svaka metodologija temelji na nekoj konkretnoj teoriji. Teorija koju naši autori ukrštenica većinski i decenijama podržavaju bazira se na logički utemeljenim zahtevima ekstrahovanim iz prakse, postepeno modifikovanim u enigmatskoj štampi. Tu oblast stvaralaštva na našim prostorima odlikuje tradicionalnost i kontinuitet, još bolje: kontinuirani razvoj paradigmi koje su nekada i negde aminovale enigmate od autoriteta. U zbiru, to su osnovni postulati naše vladajuće teorije, te ona danas uključuje spontano formulisane standarde za izradu ukrštenih reči, i to one standarde koje esnaf lako prepoznaje u svakom pojedinačnom radu.
Standardi, bolje rečeno: široko prihvaćeni zahtevi, grubo se mogu podeliti na formalne i sadržinske. Formalni se tiču organizacije mreže, rasporeda i procenta crnih polja, samim tim i prosečne dužine reči, prisustva jednoslova i dvoslova u centralnom delu itd. Sadržinski zahtevi se odnose na same pojmove, na njihovu leksičku i semiotičku vrednost, na učestalost, svežinu, lepotu itd. Neki od navedenih zahteva su arbitrarni i subjektivni, pa se ogrešenje o njih ne može smatrati metodološkim nedostatkom. Takođe, struktura jednog rada, počev od prisustva ili odsustva suglasničkih i samoglasničkih grupa, a onda i procenta imenica, glagola, prideva i drugih vrsta reči, generalno ne predstavlja ni metodološki plus, ni minus, osim ako u sadejstvu sa drugim faktorima ne utiče na upotrebljivost ukrštenice.
Na primer, TAMANDUA (južnoamerički mravojed) je jedna strukturalno neobična, samim tim i sveža, nefrekventna reč u ukrštenicama, ali je i mimo ukrštenica slabo zastupljena, te mali broj ljudi uopšte zna za nju. Ta egzotična reč, osim zanimljive strukture, sama po sebi ne donosi ništa dobro ukrštenici, niti doprinosi njenom kvalitetu. Na drugoj strani, imenica TEKOVINA sastavljena je od najfrekventnijih slova i ima sasvim monotonu strukturu, ali čini deo svačijeg rečnika i označava nešto bitno u svačijem životu.
Istina, tamandua može biti ukusan začin ukrštenice, no ako bismo u istoj kombinaciji imali veći broj egzotičnih pojmova, još gore: ako bi se neki od tih pojmova ukrštali sa tamanduom (npr. tarnkapa, apoaster, matrjoške itd), mogli bismo da govorimo o metodološki neispravnom radu. A kontrasta radi, ako bi se tekovina ukrštala sa teletinom, ekipom, kamilicom, okolinom itd. rad bi bio metodoški korektan i savršeno upotrebljiv, bez obzira na strukturalno siromaštvo.
Dakle, kada je reč o sadržini ukrštenice, metodološki je neispravno gomilanje, naročito ukrštanje nepoznatih reči. Uz to, ogrešili smo se o metodologiju ako u mreži imamo iste reči (po najoštrijem kriterijumu, to se odnosi i na dvoslove), istokorenske reči, reči sa istim prefiksima i istim sufiksima. Tu bismo mogli dodati i strukturalne nedostatke u vidu "blokova" istovrsnih reči poput nekoliko glagola ili prideva poređanih jedan uz drugi. Najstroži kriterijumi, kao što znamo, potpuno isključuju prideve, mada ne postoji logičko opravdanje za tu pojavu i stoga nema osnova da se njihovo prisustvo smatra metodološkim nedostatkom (moj sasvim lični stav je da ne treba preterivati sa pridevima i da su pridevi u srednjem i muškom rodu bolje varijante, ali da u jednom radu treba imati samo jedan rod).
I konačno, kada govorimo o formi, metodološki je neispravna ukrštenica sa izolovanim fragmentima tj. ona u kojoj su pojedini delovi povezani sa ostatkom mreže samo jednim pojmom. Takođe, predugačke gusenice crnih polja cepaju mrežu na froncle, pa čak i onda kada su pocepani delovi povezani većim brojem pojmova (u velikim mrežima), dijagnalni i svi drugi nizovi crnih polja čiji broj prelazi 5-6 mogu se smatrati metodološkim nedostatkom.
Još jednom: metodološka ispravnost ili neispravnost jedne ukrštenice odnosi se na ispunjenost logički utemeljenih standarda kvaliteta. Postoje standardi koji su manje ili više popularni, ali su subjektivni i ima objektivnih standarda koji za sobom vuku univerzalne argumente. Npr. ako neko tvrdi da je prisustvo prideva mana, a mi pitamo zašto, dobićemo odgovor koji je samo puka parafraza nečijeg ličnog stava. Ali, ako pitamo: zašto je loše imati niz od 8 crnih polja, odgovor će doći iz sfere logike, a ne iz zone enigmatskog dogmatizma: zato što na taj način razbijamo mrežu i ugrožavamo celinu. I sve je to vrlo prosto ako na umu imamo samo jedan zdravorazumski zahtev na kome počiva čitava metodologija: svaki enigmatski rad, pa i ukrštenica, treba da bude koherentna celina, formalno i sadržinski organizovana, izbaždarena i iznijansirana (i, naravno, prilagođena konkretnoj ciljnoj grupi).
Нема коментара:
Постави коментар