U Enigmi br. 1603 (28. april 1987), naleteo sam na jedan vizuelno efektan i očigledno zahtevan simetrični lik (PDR = 5, 85) koji je potpisao Ljubiša Jakšić.
Likovi poput ovog su (bili) relativno retki u enigmatskoj štampi, a autori koji su im u dugom periodu bili najodaniji su Veljko Dopuđa i Vojin Krsmanović. Pioniri te autorske glavolomke sa stepenasto poređanim devetkama u centralnom delu ukrštenice su, kao što već svi znamo, Simon Racković i Boško Petrović, a sastavljački model koji su oni lansirali krajem pedesetih nikada nije značajno modifikovan.
Naime, tako zahtevni likovi se praktično moraju sastavljati šablonski, uz svesno pojednostavljivanje strukture i besomučnu eksploataciju nizova poput Aristotel, kantarida, restorater i sl. I vremenom se u enigmatskom esnafu iskristalisao nekakav standard koji odobrava strukturalno siromaštvo i insistira na čistom sadržaju. No, sadržinski besprekornih likova ove vrste nije bilo mnogo, ako ih je uopšte bilo.
U fenomenološkom smislu, Jakšićev rad je više korektan nego nekorektan. No, nažalost, spisak primedbi koje mu se mogu staviti je predugačak za jedan sastav koji je sklopljen s ambicijom da oduševi. Pre svega, kao i veliki broj sličnih pokušaja, rad je metodološki neispravan. Centralni deo, koji bi po logici stvari morao da bude reprezentativan ili bar prezentniji od čoškova, sadrži istokorenski par postolica i postolarka. Na par sa istim prefiksom (potkovica i potkačiti) bi se nekako i moglo zažmuriti, ali dva derivata iste imenice u istoj kombinaciji su minus koji nužno spušta sastav na nivo neuspelog eksperimenta. Najpozitivniji utisak u kaskadi ostavlja lepo uglavljeno F (inače, jedino nefrekventno slovo u celoj mreži), i to u "krstu" biografija-diskofili, od koga je autor verovatno i započeo sastavljanje.
Što se gornjeg levog ćoška tiče, realizovan je za 5/10 poena. Takve trouglove je, kao što rekoh, najpraktičnije šablonski popuniti povlačenjem ST grupe ulevo i kada autor ide tom linijom najmanjeg otpora, mogli bismo očekivati da sadržinski sve bude pod konac. No, ovde je i to očekivanje osujećeno pojmovima mlavina i Pakita, te blokom od 4 vezana glagola (uspravno).
Ipak, najveći fijasko je donji desni ugao, sklopljen kao od bede. Iz iskustva znam da majstorisanje na zahtevnim likovima zamara i zato se tu poseže za jednim otrcanim klišeom: uz ivice prezimena, onda po jedan infinitiv, pa se tu uklopi barem jedan - ativ, ako ne i dva... i ostaje nam da se pozabavimo kraćim rečima. U ovom slučaju, autor je valjda jedva dočekao da stigne to te tačke i da kako-tako popuni preostali prostor (a time je upotpunio i kolekciju prideva u svim mogućim rodovima).
Нема коментара:
Постави коментар