Sumrak ESS - a (16): Oštećen

Sa novim štambiljem, crna ruka je promenila ime, što će reći: puč je u aprilu 2015. godine konačno legalizovan. Aleksandar Janković je napokon imao crno-beli osnov da se predstavlja kao predsednik, a njegova banda kao predsedništvo ESS - a, i tako je počela sezona "prostatutarnog" uređivanja srpskog enigmatskog društva prema interesima Veprove Glave, poluanonimnog mediokriteta Sindikalca, Zorana Radisavljevića, starca s motornom testerom i svih ostalih kriminalaca koji su aktivno ili pasivno učestvovali u prevratu. 

Zapravo, tzv. predsedništvo je još u prelaznoj fazi započelo šminkanje svog zločina, te je u februaru 2015. godine srpskim enigmatama upućen pismeni apel, u kojem je između ostalog stajalo: "Kao sfera delovanja, i enigmatika traži da bude normativno-pravno uređena, ali zaljubljenici u enigmatiku se ne okupljaju prisilom zakona i propisa." S obzirom na to da je ova naizgled amfibolična rečenica izletela iz plajvaza silom predsednika, bilo je očigledno da biranim rečima pokušava da zabašuri i minimizira kriminalne aktivnosti svoje klike... barem dok APR ne prihvati falsifikovani zapisnik. Uz to, diskretno je skrenuta pažnja svim antipučistima iliti časnim zaljubljenicima u enigmatiku da slobodno mogu da napuste "krovnu organizaciju" ukoliko se ne slažu sa protivzakonitim radnjama koje se sprovode u okupiranom ESS - u. 

Anticipaciju krimi-scenarija sam izneo 1. maja 2015. godine na blogu Slavka Bovana: "Prema aktuelnom modelu, članstvu se za sve uočene neregularnosti nude kurtoazna izvinjenja (sve ćemo postepeno da uradimo onako kako odgovara npr. Zoranu, da bismo ga smirili, da bismo obustavili propadanje njegovog želuca, da bismo utažili njegov nemanski takmičarski apetit, pa ćemo onda ispuniti želje našem Janku, Petku, Marku, a ako npr. Slavko u međuvremenu primeti da je to nekorektno, složićemo ozbiljne face i uglas reći: jeste, sve si u pravu, tako je kako je, nećemo više. Naravno, nastavićemo po svom, sve dok poslednji član naše ekipe, npr. mali Đokica, ne dobije ono za čim mu srce žudi)." I zaista je bilo tako. 

Prva žrtva javašluka (posle Milorada Živanića) bio je Dinko Knežević, još jednom valja reći: zvanično najobrazovaniji član srpskog enigmatskog društva, uz to: vredan i nesebičan kolega na kog bi svako udruženje moglo (i moralo) da bude ponosno. Međutim, u kriminalnom ESS - u nije bilo mesta ni za kakve esnafske apstrakcije i vrednosti, jer je od prvog dana sve bilo podređeno vulgarnim i konkretnim privatnim interesima pučista. Tako je Zoran Radisavljević, istaknuti član crne ruke, za svoj kriminalni angažman u nasilnom restrukturiranju ESS - a nagrađen polovinom Dinkovog pehara! 

Naime, on je 1. septembra 2014. godine, odmah nakon SES - a u Boru, pokrenuo proces za utvrđivanje neregularnosti takmičenja, tvrdeći da je oštećen, tj. da je Dinko Knežević nepravedno proglašen najuspešnijim takmičarem. Na svom blogu je, u formi otvorenog pisma, izneo sledeće: "Koliko sam uspeo da primetim, zvanično najuspešniji učesnik SES - a u Boru, Dinko Knežević, od osvojenih medalja (ne računajući one ekipne) imao je samo zlato u sastavljanju i srebro u rešavanju zagonetaka. Molio bih da mi odgovorite po kom osnovu je to proglašeno boljim učinkom od mog (zlato - anagramiranje, srebro - sastavljanje zagonetaka, srebro - šah)?" Predstavku je dostavio "vodećim predstavnicima svih klubova", kao i glavnom organizatoru SES - a, a smatrao je izlišnim upućivanje zvanične žalbe savezu "barem dok je na mestu predsednika onaj mufljuz". Vratio se i godinu dana unazad, ustvrdivši da je na SES - u u Vranju pehar ukraden i Sretenu Periću, te poklonjen Slavku Bovanu. Pismo je poslao i Dinku Kneževiću, dodavši da je on njegov prijatelj i da je apsolutno siguran da nikada nije učestvovao u nameštaljkama. 

Usledilo je višemesečno preganjanje po blogovima i strastveno ubeđivanje enigmatske javnosti da je on u pravu, a da su svi ostali, uključujući i one koji su godinama išli u školu da bi naučili da razlikuju pravo od krivog, njegovi dušmani i saboteri. Međutim, izostala je podrška Sretena Perića, koji je još 3. septembra 2013. godine izjavio: "Tri enigmatske discipline (rešavanje, sastavljanje, anagramiranje) boduju se za titulu seukupnog pobednika. Slavko Bovan je imao jedno prvo (rešavanje), jedno treće (sastavljanje) i jedno četvrto mesto (anagramiranje), dok sam ja imao jedno prvo (sastavljanje) i jedno peto (rešavanje) mesto, a nisam učestvovao u disciplini anagramiranje, tako da je stvar sasvim jasna. Uzgred, kvizovka i ekipni plasman se ne računaju, kao ni šah. Mislim da nema potrebe ovu temu više razvlačiti, pošto se ne osećam prevarenim. "

Crna ruka je odmah nakon kriminalne metamorfoze u predsedništvo, na sednici održanoj 26. aprila 2015. godine, donela odluku da se Sreten Perić i Zoran Radisavljević proglase za najuspešnije učesnike SES - a u Vranju i SES - a u Boru, tako što će biti zajednički priznati sa Slavkom Bovanom i Dinkom Kneževićem. Sve je bilo po statutu: sednica je tajno sazvana (ok, crna ruka se još uhodavala, to i nije neki gaf), žalba je podneta "pravovremeno" (nakon samo 6 meseci, odnosno godinu i po dana), razmotreno je da dolazi od "oštećenog lica" (jer je Zoran Radisavljević, bez ikakve sumnje, vrlo oštećen) i glasalo se za prihvatanje žalbe. E, taj poslednji momenat je malko diskutabilan, budući da se Sreten Perić, valjda pod naletom osvajačkih ambicija, emocija ili pritiska i pretnji onih koji mogu da ga nose u zubima, u međuvremenu predomislio, pa je glasao za, ali uz napomenu da ne želi da njegov glas bude presudan. No, njegov glasić je ipak (po statutu, dabome) presudio, jer je situacija bila nerešena (7:7), pa se opet glasalo... i oštećeni bi verovatno persuadirao prisutne do granica izdržljivosti da uskoro, uz osipanje bande, ipak nije izdejstvovao željeni rezultat (6:3). 

Zoran Radisavljević, kao labilna i sumnjivo uračunljiva osoba, čak i u svojoj bandi ima poseban tretman: kad on npr. kaže: "Ja ću nekoga ubiti ako mi oduzmete pehar", to se u tzv. predsedništvu ne smatra pretnjom, a samim tim ni prekršajem, pa je silom predsednik Aleksandar Janković, kao čovek mekog srca i široke duše, učinio sve što je mogao da prilagodi statut psihičkom statusu svog simpatičnog saučesnika. Dakle, sve što je mali Đokica tražio, realizovano je bez pogovora, i pride elegantno provučeno kroz statutarnu proceduru kao valjano i jedno moguće. Ono što je izlazilo iz tog okvira je dosledno ignorisano, jer naš Aco, u principu, nije formalista, niti mnogo drži do principa: u roku od samo godinu dana bar 5  puta je radikalno menjao stavove, ispravno tumačio statut kad to nije bilo popularno, omalovažavao ga kad mu je tako naređeno, opet se pozivao na statut u procesu transformacije kriminala u normativno-pravnu ujdurmu, pa ga opet kršio prema zasebnim interesima članova crne ruke, i na kraju se, jašta, pogubio, pa je jedva dočekao da kormilo preuzme Sindikalac.

Elem, Dinko Knežević je 6. maja 2015. godine uputio prigovor na odluku predsedništva o dvojnim pobednicima. Rekao je sledeće: „Predlog i odluka nisu u skladu sa statutom jer Predsedništvo ESS – a nije ovlašćeno da donosi, menja ili dopunjuje odluke organizacionog odbora koji organizuje, sprovodi i ocenjuje SES. Saglasno tome, ne ulazeći u subjektivnost predlagača, molim vas da na prvoj narednoj sednici poništite odluku koju ste doneli (...) Nisam očekivao toliko udvorištvo Predsedništva koje je spremno da, jednako netranasparentno i bez jasnih kriterijuma, ispunjava želje svog člana ne obazirući se pri tome na organizatore, takmičare i ostale učesnike SES - a. Pošto ja nisam sam sebi dodelio titulu nemam nameru ni da priznam navedenu odluku Predsedništva, nemam nameru da vratim pehar, niti da delim titulu sa bilo kime. Takmičio sam se i u Boru, i u drugim mestima pod jednakim uslovima kao ostali, pa ne mogu da prihvatim da je neko jednakiji od ostalih. Poništavanjem nerazumnih i (iznuđenih) subjektivnih odluka Predsedništvo će pokazati da mu je stalo da radi po unapred donesenim pravilima, da štiti odluke koje donose organi koje je ovlastio, da su svi članovi ESS ravnopravni, a ne da se bavi ispunjavanjem želja pojedinih članova Predsedništva i da nije osvetnička grupa privatnog Vlasnika ESS (…) Ja ne moram da budem član saveza, a savez treba (mora) da postoji.”

Na odluku tzv. predsedništva uložene su još 4 žalbe. Podneli su ih: Krsta Ivanov (glavni organizator SES - a u Boru) ispred EK Bor, Nikola Pešić (tadašnji potpredsednik ESS - a) ispred EK Niš, EK Kikinda i Slavko Bovan. Zoran Radisavljević je 16. juna 2016. godine na blogu poslednjeg žalioca napisao: „To što neko želi da se Periću i meni po drugi put ukradu titule koje smo potpuno zaslužili po postignutim rezultatima, jeste nepošteno i nečasno. Sve one koji su podneli te žalbe (Dinko, Bovan, Krsta) treba da je sramota šta rade.” Aleksandar Janković, naravno, do kraja svog mandata ništa nije preduzeo, jer to, prosto, nije bilo u programu crne ruke. A on svoj program nije ni imao, jer je, kao što znamo, bio samo pisar i marioneta. 

Obratite pažnju na apsurdni pasaž u ovoj priči, jednako bizaran kao i svi ostali specijaliteti iz kuhinje crne ruke (ako ne i bizarniji): Dinko Knežević, čovek od ugleda i karijere, koji se bez opterećenja i sujete takmiči sa marginalcima u ređanju slova i pišanju udalj, dolazi u neverovatnu (ne)priliku da, kao običan zaljubljenik u enigmatiku i zagovornik proenigmatskih interesa, moli (ponavljam: moli) enigmatske kriminalce (sa 4, 75 razreda u proseku) za uvažavanje i ravnopravnost! I ništa se ne dešava. Zoran Radisavljević, gimnazijalac bez zanimanja (sklon lažnom predstavljanju), enigmatski procesni kverulant, egomanijak, antikolega i otimač tuđih pehara u tom bunjuelovskom konstruktu pobeđuje na račun svog učešća u kriminalizaciji  ESS – a (a i na račun renomea osobe sa posebnim potrebama među saučesnicima), i nijedan član kriminalnog predsedništva, ubrajajući one koji su se po potrebi zaklinjali u statut, ne nalazi ništa nelogično u tom ludilu! Imenima i prezimenima, nelogičnosti smo našli samo: Slavko Bovan, Milorad Živanić, Krsta Ivanov, Nikola Pešić, Dinko Knežević i ja.

Zapravo, odsustvo zdrave logike, kao generalno svojstvo Zorana Radisavljevića, bilo je manifestno još u otvorenom pismu: niti je on prijatelj Dinku Kneževiću, niti se njegov mentalni sklop može dovesti u vezu sa bilo kakvim prijateljstvom. Jedino adekvatno okruženje za njegovo shvatanje prijateljstva je kriminalni ESS u kom je sve potčinjeno bolesnoj logici i nemoralu, te misao: „apsolutno sam siguran da ne učestvujete u nameštaljkama“ znači: „ako vam se ne sviđa ono što radimo, marš napolje iz naše krovne organizacije u kojoj važe naši zakoni i propisi!“ 

Zato je Dinko Knežević napustio tzv. ESS. 

Nastaviće se