14. 8. 2017.

Zvezda koju su "odozgo" ugasili

Olivera Katarina
Scena prva, godina 1977. OLIVERA KATARINA pozdravlja gledaoce RTB 1 rečima: "Dugo me nije bilo, niko me ne zove, ništa ne snimam, zabranjena sam odozgo."
Scena druga, godina 1978. Opatijski festival. Mimo dvodecenijske tradicije, Oliveri je na smotri zabavne muzike dozvoljeno da izvede folk numeru "Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi."
Scena treća, godina 1979. Vratila se na male ekrane. Privremeno je sve u redu, opet je u centru pažnje, ne žali se na progon. Televizijskom kambeku je prethodio potpuni zaokret ka izvornoj narodnoj muzici sa snažnim patriotskim nabojem, a svi Jugosloveni su - hteli, ne hteli - bar tri puta gledali njen šou "Zarudela zora na Moravi". 
Scena četvrta, godina 1982. RTB 1, iksti deža vi: "Dugo me nije bilo, niko me ne zove, ništa ne snimam, zabranjena sam odozgo."
Scena peta, godina 1984. LP pločom "Retka zverka" sa novokomponovanim kič melodijama pokušava da uhvati korak sa vremenom. Interesovanje slabo.
Scena šesta, godina 1986. Vidi scenu prvu i scenu četvrtu.
Scena sedma, godina 1987. Đorđe Kadijević joj poverava malu ulogu u TV seriji "Vuk Karadžić".
Scena osma, scena deveta... scena milionita (1987 - 2008): Gostuje u svim mogućim emisijama i besomučno recituje:  "Dugo me nije bilo, niko me ne zove, ništa ne snimam, zabranjena sam odozgo, mrze me zato što sam Srpkinja."
Scena milion prva, godina 2008. Napokon dobija ulogu u filmu Uroša Stojanovića "Čarlston za Ognjenku".
Scena milion druga, godina 2009. Koncert u Sava centru.
Scena milion treća, scena milion četvrta... scena milijardita  (2009 - 2013): "Dugo me nije bilo, niko me ne zove, ništa ne snimam, zabranjena sam odozgo + ne daju mi nacionalnu penziju, a kroz pakao sam prošla samo zato što sam ponosna Srpkinja."
Scena milijardu prva, 2013: "Onaj prethodni nas je zavio u crno, ovaj sadašnji je naš heroj, mladi lav!" Mladi lav: "Draga Olivera, lepo i pametno razmišljate, izvol'te nacionalnu penziju u iznosu od simboličnih 400 evra, a imamo i jedno mesto za Vašeg sina u Ministarstvu kulture, ako ponuda nije uvredljiva".
Scena milijardu druga... scena zilionita (2013 - 2017): "Dugo me nije bilo, niko me ne zove, ništa ne snimam... nemam para za struju, prodajem nameštaj da preživim, bla, bla, bla... grdno sam propatila zato što sam ponosna Srpkinja".
(Napomena: ako uviđate štogod nelogično, to je vaš problem.)

Olivera Katarina (rođ. 1940), na ovom blogu ovlaš portretisana u priči o troslovu ERI, proslavila se pod prezimenom Vučo, koje joj je u nasledstvo ostavio prvi suprug, pozorišni kritičar Vuk Vučo. Devojačko prezime Petrović nikad nije koristila u javnosti (iz anonimnosti je bukvalno izašla na dan venčanja), a Vukovim prezimenom se služila i nakon razvoda - sve dok se nije ponovo udala. Na vrhuncu slave, 1970. godine, postala je gospođa tj. drugarica Šakić (suprug Miladin Šakić je bio bitna politička figura onog vremena). Tada je odlučila da promeni identitet, ali joj je možebiti Olivera Šakić zvučalo suviše prizemno, pa je svom imenu dodala ime majke - i tako je nastao jedan od najpopularnijih slovnih nizova u našoj enigmatici (da li Olivera zna da je u ukrštenim rečima sve vreme bila jedna od 5 najprisutnijih domaćih javnih ličnosti ?! Enigmatskim očima gledano, niti je kuda išla, niti je bilo važno što ništa ne snima).  

Enigma br. 1115, 4. novembar 1977.
Bila je najveća ženska medijska zvezda Titove Jugoslavije (do Brene). Jednostavno, u SFRJ pre nje nije bilo starleta koje prostom narodu služe za zagledanje, ogovaranje i masturbiranje: ozbiljni glumci su samo glumili, ozbiljni pevači samo pevali, ozbiljni pisci samo pisali, a ona je sa Akademije odskakutala na estradu, isturila svoju lepotu u prvi plan i zaodenula se glamurom a la Brižit Bardo ili Elizabet Tejlor. U stvari, bila je prva potencijalna diva svetskog kalibra posle Ite Rine. Međutim, kad ona ispriča priču o sebi (a ne prestaje da je priča), čovek prosto mora da se zapita: "Pa, je*ote, kad su toliko padali u nesvest pred njom u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu (...), zašto nije išla tamo gde su je tražili i frenetično joj tapšali? Zašto je 40 godina provela u kukanju i naricanju?!" Navodno - zbog patriotizma: toliko je volela svoju zemlju i svoj narod da joj nije padalo na pamet da se odmetne u belosvetske zvezde (ono istina, nijedna njena savremenica koja se odmetnula nije postala nova Sofija Loren: ni Selma Karlovac, ni Beba Lončar, ni Dunja Rajter, ni Nađa Regin, ni Marija Baksa). I kao veliki partiota, u trenucima umetničkog očaja, pokušavajući da se u šestoj deceniji vrati među aktuelne, kasnih devedesetih je toliko koketirala sa primitivnim nacionalnim strastima da je to bilo neukusno. 

Kako je Olivera postala jugo-superstar? Bezmalo slučajno: dobila je sporednu ulogu u kultnom filmu Aleksandra Petrovića "Skupljači perja" (1967), i efektno odigrala romsku kafansku pevačicu Lenče. To je to. Otputovala je u Francusku, na premijeru, kao polupoznata beogradska glumica, a vratila se s oreolom Silvi Vartan: 72 puta je pevala u "Olimpiji" (kao gošća Žilbera Bekoa, mada se taj detaljčić obavezno preskače; pih, pa nije valjda publika hrlila na njegov koncert zbog njega?!), upoznala se sa silnim slavnim facama, i pošto su Francuzi poslovično ljubazni, ubedili su je da ima glas kao slavuj, pored toga što su listom bili očarani njenom pojavom. Raspevane glumice i razglumljene pevačice su tada u svetu bile na visokoj ceni, pa je iste godine i Olivera postala deo estrade. Doduše, ne svetske nego naše, ali sa očiglednim internacionalnim ambicijama: na prvim singlicama za domaće tržište prepevavala je hebrejske, francuske, grčke, ruske (...) melodije. Ipak, najbolje je prihvaćena kao interepretatorka ciganskih pesama, počev od "Đelem, đelem".

Realno, taj njen nezreli glasić je (bio) samo egzotičan. Ništa više od toga, i zato je kod nas njeno pevanje najčešće bilo ismevano. Pevačice svetskog kvaliteta, poznate i priznate u inostranstvu, bile su: Radojka Šverko, Nada Knežević, Lola Novaković i Tereza Kesovija, a Olivera Katarina je u odnosu na njih (a i u odnosu na mnoge druge vokalne soliste) bila smešni, beznadežni amater. No, bila je izvozni proizvod druge vrste: lepa i darovita glumica koja, između ostalog, može dobro da odigra pevačicu. 

Tako je i bilo... dok je bilo. A onda je njena zvezda ugašena. Kako i zašto - teško je reći, a naposletku nije ni bitno, jer se sve fino svršilo intervencijom mladog lava. A to što penzija (minimum 250 + nacionalnih 400) ne pokriva troškove za struju jednoj istaknutoj članici vladajuće partije valjda više nema veze sa "onima odozgo" - jer je sada i ona jedna od njih... osim ako joj se vanzemaljci nisu nakačili na brojilo (uzgred, kad bacimo pogled na spisak srećnih dobitnika srpske nacionalne penzije, pa shvatimo da 80 % čine kojekakva lokalna mazala, kvarizanati i anonimni kičeri koji ničim nisu zadužili ni svoju mesnu zajednicu, a kamoli naciju, alalimo i Oliveri - ako prethodno prihvatimo nečiju umobolnu, antinacionalnu ideju da te luksuzne apanaže mogu i moraju da finansiraju građani zemlje u kojoj se deca ne rađaju jer dečji dodatak iznosi 20 evra, a prosečna plata 200; na primer, mnoga deca koja su se na svoju žalost ipak rodila ne piju mleko i ne jedu banane da bi dovoljno nakapalo za nacionalnu penzionerku Slađanu Milošević, kulturnu delatnicu koja je naciju zadužila remek-delima "Seksi dama" i "Miki veliki"). 

Elem, pored samog imena, enigmatski najupotrebljiviji pojmovi iz opusa Olivere Katarine su: DOBRA KOB (film Milutina Kosovca, 1964), BELO U BELOM (TV drama Slavoljuba Stefanovića-Ravasija, 1964), ONE I ON (TV drama Zdravka Šotre, 1964), PLANINA GNEVA (film Ljubiše Georgijevskog, 1968), ANA I EVA (film Arnea Matsona, 1970), JELENA GAVANSKI (TV drama Milenka Maričića, 1982); Pesme: BIDA, BEŠLO RAKO, BOSONOGA SENDI, BUDI MOJ, ČERDA MILE, ČORORO, ERI, KAMERAV KAMERAV, LIDU LIDU, MAČIJA BALADA, NEĆU TEBE, NE DAM NE DAM, NE RECI NIKOM, PADA NOĆ, RINO, SADA I NIKADA VIŠE, SANJAM TE, SULIRAM, ŠOŠANA (Shoshana), ŠU-ŠU, TI SI MOJE JANJE, TITINO, TRAJO TRAJO, TULA, ŽA ŽA; zbirka poezije: BELI BADNJACI; memoarska proza: ARISTOKRATSKO STOPALO

Dva puta objavljeno u istim novinama



1 коментар:

Nedjeljko Nedić је рекао...

I ja bih joj dao ... nacionalnu penziju!!! Iskreno, pojma nisam imao o njoj, ali je bila 1-3 puta u mojim križaljkama.